Molimo vas sačekajte...



Blog

AKTUELNOSTI

medicatim_deciji_psiholozi_blog.jpeg

Iz dosadašnjeg dugogodišnjeg iskustva u radu sa decom i adolescentima, izdvojili smo deset najčešćih pitanja i nedoumica sa kojima smo se susretali u razgovorima sa roditeljima prilikom zakazivanja i obavljanja konsultacija sa našim psiholozima u okviru ordinacije.

1. Koja je uloga dečjeg psihologa?

Dečji psiholog je stručnjak koji je, kroz adekvatno obrazovanje i iskustvo u radu, specijalizovan za razumevanje i rešavanje saznajnih, emocionalnih, socijalnih i mentalnih potreba dece. Oni rade sa decom kako bi procenili i dijagnostikovali psihološke poremećaje i razvili personalizovane planove podrške kako bi pomogli deci da prevaziđu izazove.

2. Kako dečji psiholog može da pomogne mom detetu?

Dečji psiholog može pomoći vašem detetu pružanjem podrške za rešavanje različitih problema kao što su anksioznost, depresija, problemi u ponašanju, smetnje u učenju i društvene poteškoće. Oni takođe mogu pomoći u izgradnji veština suočavanja, poboljšanju komunikacije, regulisanju emocija i razvoju zdravog samopoštovanja.

3. Kada treba da razmislim o konsultaciji sa dečjim psihologom?

Trebalo bi da razmislite o konsultaciji sa dečjim psihologom ako vaše dete često ili stalno ispoljava emocionalne probleme ili probleme u ponašanju, ukoliko primetite značajne promene u raspoloženju ili ponašanju, akademske poteškoće ili poteškoće u društvenim interakcijama. Konsultacija sa dečjim psihologom može pomoći u identifikaciji i rešavanju osnovnih problema i njihovih uzroka kao i pružanju odgovarajućih intervencija.

4. Koliko dugo dete treba da ide kod psihologa da bi se problem rešio?

Trajanje ovog procesa varira u zavisnosti od specifičnosti problema, kao i individualnih kapaciteta, potreba i ciljeva svakog deteta. Može se kretati od nekoliko meseci do nekoliko godina. Učestalost poseta određuje psiholog u skladu sa složenošću problema i napretkom tokom vremena.

5. Kako mogu pronaći kvalifikovanog dečjeg psihologa?

Ističemo najpre da je obavezno da je psiholog završio najmanje VII stepen visokog obrazovanja i ima zvanje diplomirani psiholog ili master psiholog. Kvalifikovanog psihologa možete pronaći tako što ćete sprovesti istraživanje na mreži, tražiti preporuku od pedijatra, škole vašeg deteta ili roditelja dece sličnog uzrasta koje poznajete i kojima verujete. Važno je da proverite njihove akreditive, iskustvo i stručnost u radu sa decom pre nego što zatražite njihove usluge.

6. Da li će sesije mog deteta sa psihologom biti poverljive?

Da, sesije sa dečjim psihologom su poverljive i jako je važno da dete zna da ono što u razgovoru sa psihologom iznosi, ostaje između deteta i psihologa. Međutim, postoje izuzeci od poverljivosti ukoliko postoji rizik od povrede deteta ili drugih opasnosti. Psiholog će objasniti granice poverljivosti tokom početne sesije.

7. Kako mogu podržati svoje dete tokom tretmana psihologa?

Možete podržati svoje dete tokom tretmana stvaranjem bezbednog okruženja uz podršku kod kuće, podsticanjem otvorene komunikacije, jačanjem terapijskih ciljeva i strategija i učešćem u svim preporučenim sesijama roditelja ili porodice. Neophodno je da budete strpljivi i uporni, nekada je proces dugotrajan, da imate razumevanje i budete aktivno uključeni tokom procesa.

8. Kako izgleda prva konsultacija sa dečijim psihologom?

Ne postoji univerzalni odgovor na ovo pitanje, poštujući individualni pristup svakom detetu i svakom problemu, ali ćemo navesti neke zajedničke osobenosti. Prva konsultacija je nešto duža jer, uglavnom, psiholog najpre obavlja razgovor sa roditeljima deteta. Poželjno je da su oba roditelja prisutna, ali ukoliko to nije moguće, razgovor sa jednim od roditelja je dovoljan. Psiholog će nakon podrobnije heteroanamneze dobijene od roditelja zatražiti da roditelji izađu, a da uđe dete sa kojim će obaviti prvi razgovor, ukoliko je starosni uzrast deteta adekvatan za razgovor jedan na jedan. Na kraju prve konsultacije psiholog pravi plan sa roditeljima i detetom o daljim koracima i daje okvirno mišljenje o neophodnoj učestalosti daljih tretmana, ukoliko postoji potreba za istim.

9. Da li su dečiji psiholozi samo za decu sa dijagnostikovanim mentalnim poremećajima?

Ne, dečiji psiholozi nisu samo za decu sa dijagnostikovanim mentalnim poremećajima. Oni takođe mogu pružiti podršku i smernice deci koja se suočavaju sa uobičajenim izazovima kao što su stres, problemi sa samopoštovanjem, poteškoće u prilagođavanju i deficiti društvenih veština.

10. Da li mi je neophodna saglasnost drugog roditelja ukoliko sam razveden/a?

Saglasnost je neophodna u dva slučaja:
1. Ukoliko postoji zajedničko vršenje roditeljskog prava, neophodno je da roditelju koji dovodi dete na konsultaciju sa psihologom drugi roditelj dostavi pisanu saglasnost u kojoj se slaže sa time da dete možete odvesti kod psihologa, a koju dajete psihologu odmah na prvoj sesiji.
2. Ukoliko postoji samostalno vršenje roditeljskog starateljstva, a vi niste roditelj koji je zakonski nosilac tog prava, neophodno je da vam roditelj koji je i zakonski staratelj deteta dostavi pisanu saglasnost u kojoj se slaže sa time da dete možete odvesti kod psihologa, akoju dajete psihologu na prvoj sesiji.


ogledala_post.jpg

Ako ste se pitali zašto u našoj ordinaciji postoji veliko ogledalo u prostoriji u kojoj se obavljaju konsultacije i tretmani decijeg psihologa i logopeda, evo nekih odgovora.

Zašto su ogledala dobra za razvoj bebe?

Koji bi to mogao biti dobar i siguran  način da podržite razvoj vašeg deteta a da za tako nešto ne morate odvojiti pravo malo bogatstvo? Koristite ogledala! Ogledalo je „igračka“ koju će deca voleti od samog početka, igračka koja će rasti zajedno sa vašom bebom i pratiti njen razvoj na svakom koraku.

Zašto bebe vole ogledala?

Jedan od razloga je taj što bebe vole da posmatraju lica uopšte. Zato često gledaju u vas i u onoga ko mu se obraća, uživa u knjigama i slikovnicama koje obiluju licima, crtaćima i televizijskim reklamama poput onih na kojima se nalaze lica junaka u krupnom planu. Vaša beba uživa u interakciji sa „drugom bebom“ koju vidi u odrazu u ogledalu. Ona još uvek nema predstavu da je ta beba koja joj se osvrće o obraća zapravo odraz nje same. Možda će nastaviti da brblja, priča i smeje se sa ovim misterioznim vršnjakom ispred sebe. A onda kada je na korak od napunjene druge godine, negde oko 20-og meseca, počinje da joj prolazi kroz glavu da taj odraz u ogledalu može pripadati njoj.

Kako ogledala podstiču razvoj?

Ogledala izazivaju radoznalost i motivišu mališane da uče i vežbaju razne veštine. Hajde da pogledamo nekoliko oblasti razvoja u kojima ogledala mogu igrati pomoćnu ulogu:

  • Položaj ležanja na stomaku

Kada stavite bebu u položaj ležanja na stomaku, ogledalo može motivisati vašu bebu da podiže glavu, zadrži je i pogleda oko sebe. Za bebe koje plaču u znak protesta svaki put kada ih stave stomakom nadole, postavljanje bezbednog ogledala ispred nje (više o bezbednosti ogledala u nastavku) može da zadrži interesovanje bebe za položaj ležanja na stomaku bez suza.

  • Vizualna percepcija

Ogledala podstiču vizuelno praćenje dok vaša beba posmatra odraze pokretnih stvari. To mogu biti njeni pokreti tela, kućni ljubimac koji šeta kroz sobu ili vi koji sedite pored i igrate sa njom igrice u ogledalu.

  • Fina motorika

Ogledala inspirišu bebe da dohvate, tapšu i pokazuju. Kada su u stanju da hvataju predmete, igranje sa ogledalom u ruci podržava finu motoriku ruku i prstiju dok drže i pomeraju ogledalo kako bi uhvatili različite poglede na svoju okolinu.

  • Koordinacija oko-ruka

Sve to posezanje, tapšanje i pokazivanje takođe jača koordinaciju ruku i očiju vaše bebe koja je od posebnog značaja za razvoj motorike, motoričkog planiranja (hvatanje lopte), kasnije pisanja i čitanja, unapređivanja pažnje i fokusa.

  • Gruba motorika

Ogledala mogu podstaći bebe da se kotrljaju, sede, puze, stoje itd. jednostavno zato što žele da se približe odrazu.

  • Raspon pažnje

Ogledala imaju tendenciju da “uhvate i zadrže” pogled vaše bebe. Što se duže fokusira na nešto što vidi u odrazu, raspon pažnje kod beba sve više raste.

  • Govor i emocionalne veštine

Ogledala su kreativan način korišćenja imitacije za obogaćivanje fonda reči, gestova koje dete upotrebljava u socijalnoj interakciji i razvoj emocionalnih koncepata uopšte.

  • Osećaj samosvesti

Kao što je već pomenuto, negde oko 20og meseca vaša beba shvatiće da je dete koje joj se osmehuje u ogledalu zapravo ono samo. Da biste ovo testirali, isprobajte trik koji koriste psiholozi: utapkajte nešto na njeno lice (poput boje za decu) i pogledajte kako će reagovati. Ako dodirne ogledalo, i dalje misli da je njen odraz u ogledalu još jedna beba; ako dodirne svoje lice, shvata da je odraz njen i postaje svesna sebe.

Faze razvoja samosvesti kroz igru sa ogledalom

Vaša beba će naučiti da lice u ogledalu prepoznaje kao svoje i počeće da prepoznaje svoj odraz. Sva deca se različito razvijaju, ali evo nekih od faza:

  • Od rođenja do 8 meseci – gleda odraz u ogledalu
  • Od 6 do 18 meseci – smeje se odrazu u ogledalu ili pravi zvukove kada gleda sliku u ogledalu
  • Od 15 do 36 meseci – pokazuje prepoznavanje sebe dok se gleda u ogledalu i dodiruje nos, glavu ili neki drugi deo tela koji mališan može da vidi samo ogledalom

Kako odabrati bezbedna ogledala za svoje dete?

Za solo igru izaberite plastična ogledala sa gumiranim ivicama ili ivicama prekrivenim tkaninom. Za mlađu bebu, možete ih podići ispred njih tokom ležanja na stomaku, dok ih starije bebe mogu same podići i pomerati. Velika ogledala koja stoje na podu ili na zidu tako da im se može bezbedno prići su odlična, samo budite sigurni da su bezbedno pričvršćena za zid. Kada kupujete ogledala za krevetac ili kolica, uverite se da su dizajnirana za tu svrhu i da se mogu bezbedno pričvrstiti. Na kraju, kada sa detetom želite da vi dami igrate igrice u ogledalu pod vašim nadzorom, koristite bilo koje ogledalo koje može da obuhvati oba odraza (bebin i vaš) i postavite ga gde god vam odgovara; čuvajte ga van domašaja kada se ne koristi.

Samosvest je složen, čak i filozofski koncept. Prema Aristotelu „Poznavanje sebe je početak svake mudrosti.” Ali u osnovi, ono što vaše dete vidi u ogledalu evoluira kako dete raste i razvija samosvest. Aristotel je takođe rekao: „Što više znaš, sve više znaš da ništa ne znaš“, pa zaboravite na metakogniciju svega toga. Samo se spustite na pod sa vašom bebom i ispred ogledala pravite smešna lica, učite, razvijajte se i pre svega igrajte se zajedno.


logo-medicatim-white

Pedijatar, dete i roditelj stvaraju divnu simbiozu, ostvaruju poverenje i postaju oslonac u svim situacijama poljuljanog zdravlja. Prostor je lep i prijatan, pa pregled u kome dete učestvuje učini da mali pacijenti nemaju problem i strah od doktora.

Instagram profil

TikTok profil

Copyright by MedicaTim 2018. Sva prava zadržana.